Жорий йилнинг 7 июль куни Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Қишлоқ хўжалиги экинлари уруғликларининг сифатини баҳолаш тизимини тубдан ислоҳ қилиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ–109-сонли фармони қабул қилинди.

Мазкур ҳужжат орқали қишлоқ хўжалиги соҳасида уруғчилик тизимини илмий, очиқ ва самарали йўналишда ривожлантиришга қаратилган бир қатор туб ислоҳотлар белгилаб берилди. Фармонда белгиланган устувор йўналишлар, соҳани ислоҳ қилишга қаратилган саъй-ҳаракатлар хусусида Уруғчиликни ривожлантириш маркази
директори Шуҳрат Отажонов билан суҳбатлашдик. 

- Ушбу фармон деҳқонларимизга, умуман тизимга нима беради? Қандай янгиликлар киритади? 

- Бир нарсани очиқ айтишимиз керак, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларидан олинадиган даромад, унинг ҳосилдорлиги кўп жиҳатдан тўғридан-тўғри уруғликлари билан боғлиқ. Тўғри, бошқа абиотик ва биотик факторлари ҳам бор. Яъни, бу шўрланиш даражаси, тупроқ ва иқлим шароити, стресс омиллар ёки иқлим билан боғлиқ бошқа факторлар. Лекин юқори авлодли уруғлик тўғридан-тўғри ҳосилдорлик ва даромадга таъсир қилувчи асосий омил ҳисобланади. 

Шунинг учун бу фармон билан қишлоқ хўжалиги экинларининг сифатини баҳолашга бир янгича тизим жорий этиляпти. Айтишимиз керакки, бунга катта эҳтиёжимиз ҳам бор эди. Чунки, охирги йилларда қишлоқ хўжалиги экинларидан олинадиган ҳосилдорлик тушиб бориши, бунда уруғлик сифати, уруғликларни тайёрлаш, етказиб бериш, транспортировка ёки уни ўрнатилган стандарт талаблар бўйича тайёрлашда камчиликлар бор эди. Бундан ташқари биз асосан пахта ва ғалла уруғчилигига катта эътибор бериб, бошқа турдаги қишлоқ хўжалиги экинлари, яъни бу сабзавот, полиз экинлари уруғчилигини ва уларнинг сифати тўлиқ давлат томонидан тартибга солинмаган эди. Ушбу фармон билан буни тартибга солувчи амалий механизмлар ишлаб чиқилди ва жорий этилди. 

<iframe width="650" height="420" src="https://www.youtube.com/embed/Bx9kTG9s3EI" title="Urug‘chilikda yangibosqich: sifatni baholash tizimi tubdan yangilanmoqda" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Санжар Тошпўлатов, Аброр Содиқов, Улуғбек Тўхтаев, ЎзА

Ўзбек
Chinese
Turkish
Tajik
Kyrgyz
Turkmen
Japanese
Arabic
English
French
Spanish
Русский
German
Ўзбек
Oʻzbek
Қазақ
Уруғчиликда янги босқич: сифатни баҳолаш тизими тубдан янгиланмоқда (+видео)

Жорий йилнинг 7 июль куни Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Қишлоқ хўжалиги экинлари уруғликларининг сифатини баҳолаш тизимини тубдан ислоҳ қилиш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ–109-сонли фармони қабул қилинди.

Мазкур ҳужжат орқали қишлоқ хўжалиги соҳасида уруғчилик тизимини илмий, очиқ ва самарали йўналишда ривожлантиришга қаратилган бир қатор туб ислоҳотлар белгилаб берилди. Фармонда белгиланган устувор йўналишлар, соҳани ислоҳ қилишга қаратилган саъй-ҳаракатлар хусусида Уруғчиликни ривожлантириш маркази
директори Шуҳрат Отажонов билан суҳбатлашдик. 

- Ушбу фармон деҳқонларимизга, умуман тизимга нима беради? Қандай янгиликлар киритади? 

- Бир нарсани очиқ айтишимиз керак, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларидан олинадиган даромад, унинг ҳосилдорлиги кўп жиҳатдан тўғридан-тўғри уруғликлари билан боғлиқ. Тўғри, бошқа абиотик ва биотик факторлари ҳам бор. Яъни, бу шўрланиш даражаси, тупроқ ва иқлим шароити, стресс омиллар ёки иқлим билан боғлиқ бошқа факторлар. Лекин юқори авлодли уруғлик тўғридан-тўғри ҳосилдорлик ва даромадга таъсир қилувчи асосий омил ҳисобланади. 

Шунинг учун бу фармон билан қишлоқ хўжалиги экинларининг сифатини баҳолашга бир янгича тизим жорий этиляпти. Айтишимиз керакки, бунга катта эҳтиёжимиз ҳам бор эди. Чунки, охирги йилларда қишлоқ хўжалиги экинларидан олинадиган ҳосилдорлик тушиб бориши, бунда уруғлик сифати, уруғликларни тайёрлаш, етказиб бериш, транспортировка ёки уни ўрнатилган стандарт талаблар бўйича тайёрлашда камчиликлар бор эди. Бундан ташқари биз асосан пахта ва ғалла уруғчилигига катта эътибор бериб, бошқа турдаги қишлоқ хўжалиги экинлари, яъни бу сабзавот, полиз экинлари уруғчилигини ва уларнинг сифати тўлиқ давлат томонидан тартибга солинмаган эди. Ушбу фармон билан буни тартибга солувчи амалий механизмлар ишлаб чиқилди ва жорий этилди. 

<iframe width="650" height="420" src="https://www.youtube.com/embed/Bx9kTG9s3EI" title="Urug‘chilikda yangibosqich: sifatni baholash tizimi tubdan yangilanmoqda" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Санжар Тошпўлатов, Аброр Содиқов, Улуғбек Тўхтаев, ЎзА