2019 йил Урсула фон дер Ляйен Европа Комиссияси раиси сифатида иш бошлаганда “Яшил битим” режасини устувор йўналиш сифатида эълон қилган эди. Ушбу ташаббус билан Европани 2050 йилгача иқлими тоза қитъага айлантириш мақсад қилинган, иқтисодиёт, қишлоқ хўжалиги, транспорт каби муҳим соҳаларда туб ўзгариш ясаш назарда тутилган.
Кўпчилик мутахассислар томонидан қўллаб-қувватланган бу стратегия дастлаб эзгу ниятга йўғрилган, истиқболли эди. Афсуски, 2024 йилдан вазият кескин ўзгарди. Кўпчиликда “Урсулага нима бўлди? У нега ўзгариб қолди? Ёки унинг ҳақиқий юзи энди кўринаяптими? қабилидаги саволлар пайдо бўла бошлади.
Фон дер Ляйеннинг биринчи раислик муддати Европа миқёсида алоҳида эътиборга тушган. Ўша пайтлари унинг мақсади ҳам шунга яраша эди. Масалан, экология муаммоларини бартараф этиш ва саратонга қарши курашиш ташаббуси унинг сиёсий портретини шакллантирган. Яъни, дастлаб у нафақат иқлим ҳимоячиси, балки соғлиқни сақлаш соҳасини ривожлантиришга бел боғлаган раҳбар сифатида гавдаланди. Айниқса, саратонга қарши кураш учун жуда кўп миқдорда пул ажратилди. Бинобарин, Европа Комиссияси раислигига иккинчи муддат сайланган Урсула хонимнинг шижоати эса аввалгидек эмас: 2024 йил саратон билан боғлиқ тадбирлар учун 115 миллион евро йўналтирилган бўлса, жорий йил бу кўрсаткич 60 миллион еврога қисқартирилган.
Бошида европаликларда қатъий умид уйғотган “Яшил битим” ғояси ҳозир негадир расмий ҳужжатлардан ғойиб бўлган. Сўнгги бюджет таклифида бу атама умуман тилга олинмаган, бошқа соҳаларга эса эътибор ошган: хусусан, Европа геосиёсий вазнини ошириш учун мудофаа саноатини қўллаб-қувватлашга. Хуллас, ҳарбий тизимга етарли маблағ ажратилди, мудофаа хариди рағбатлантирилмоқда.
Фон дер Ляйеннинг бу тариқа ўзгариши сиёсий муҳитда шубҳа ва муҳокамага сабаб бўлди. 2019 йилдаги “яшил иқлим малика”лигидан у энди “темир муштли бошқарувчи”га айланди, дейишмоқда. Айни иш юритиш услуби сўзи ва иши бошқа сиёсатчиникига қиёсланмоқда. Эҳтимол, “Яшил битим” бошданоқ орзуга қурилган сиёсий декорация бўлгандир? Ёки геосиёсий воқелик режаларни ўзгартириб юбордими? Нима бўлган тақдирда ҳам бир нарса аниқ: у олдинги Урсула эмас.
Баъзи сиёсий таҳлилчилар ҳозирги вазият фақат шахсий эмас, балки бутун Европа сиёсий курси ўзгаришини англатади, дейишмоқда. Яъни, Брюссель, умуман, “яшил режа”дан “ҳарбий режа”га ўтмоқда. Табиий савол туғилади: бу – ривожланишми ёки ортга кетиш?
<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/Pl4p98UVgaA?si=HobrORXikHbmM-of" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>Кенжа Бекжонов, Анвархўжа Аҳмедов, ЎзА