Асосан Хитой, АҚШ ва Мексика давлатларида етиштириладиган грейпфрут меваси илк бор Ўзбекистонда селекционер олимларимиз томонидан маҳаллийлаштирилди. Унинг бир қанча ноёб хусусияти бор, лекин асосийси С витаминига бойлиги билан инсон организми учун жуда фойдали. Ушбу мамлакатларда одатда меванинг вазни 600-700 граммни ташкил этган бўлса, юртимизда етиштирилганининг вазни салкам 2 килограммга етмоқда.

Шу кунларда ўзбек селекционер олими Тошкент давлат аграр университети доценти, “Мевачилик ва узумчилик” кафедраси илмий ходими   Муҳаммадазиз Фахриддинов томонидан грейпфрутнинг янги маҳаллий нави яратилди ва патентлаштирилди.  

Маълумот ўрнида айтиш керакки халқ тилидаги “Тошкент” нави 1967 йилда селекционер олим марҳум Зайниддин Фахриддинов томонидан яратилган бўлиб, кейинчалик ушбу навни лимончилик мактабининг давомчиси унинг ўғли янада ривожлантирди. Грейпфрут меваси айнан ушбу нав билан чатиштирилганда яхши самара берди.  

Бугунги кунга келиб лимончилик соҳасида 150 нафардан зиёд шогирд тайёрлаган Муҳаммадазиз Фахриддинов илмий тадқиқотларини ишхонада, уйида давом эттириб, 13 та истиқболли  лимон навини яратди. Шундан 8 тасига патент олди, яна 5 тасига яқин кунларда патент олинади.  20 та илмий китоб ва 80 га яқин илмий мақолалар муаллифидир.  

Бугунги кунда юртимизда соҳани ривожлантиришга берилаётган давлат даражасидаги эътибор туфайли лимонзорларнинг умумий майдони 2 минг гектардан ошди. Йилига 60 минг тоннадан зиёд лимон етиштиришга эришилди. Мамлакатимиз экспорт салоҳияти 10 минг тоннадан зиёдга етди. Лимонзорлардаги ҳосилдорлик ҳар бир гектаридан 55-60  тоннани ташкил этмоқда.  

Албатта, ушбу шифобахш неъматга аҳоли орасида талаб йилдан йилга ошиб борар экан, лимончиликдаги янги навларнинг ўзлаштирилиши келгусида катта самара бериши шубҳасиз.  

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/ayBLBRFAUeY?si=ksh4Hu9U9FfLaWbL" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Санжар Тошпўлатов, Нишонбой Абдувойитов, Улуғбек Тўхтаев,ЎзА

Ўзбек
Chinese
Turkish
Tajik
Kyrgyz
Turkmen
Japanese
Arabic
English
French
Spanish
Русский
German
Ўзбек
Oʻzbek
Қазақ
Грейпфрут – ўзбек лимончилигининг янги йўналиши (+видео)

Асосан Хитой, АҚШ ва Мексика давлатларида етиштириладиган грейпфрут меваси илк бор Ўзбекистонда селекционер олимларимиз томонидан маҳаллийлаштирилди. Унинг бир қанча ноёб хусусияти бор, лекин асосийси С витаминига бойлиги билан инсон организми учун жуда фойдали. Ушбу мамлакатларда одатда меванинг вазни 600-700 граммни ташкил этган бўлса, юртимизда етиштирилганининг вазни салкам 2 килограммга етмоқда.

Шу кунларда ўзбек селекционер олими Тошкент давлат аграр университети доценти, “Мевачилик ва узумчилик” кафедраси илмий ходими   Муҳаммадазиз Фахриддинов томонидан грейпфрутнинг янги маҳаллий нави яратилди ва патентлаштирилди.  

Маълумот ўрнида айтиш керакки халқ тилидаги “Тошкент” нави 1967 йилда селекционер олим марҳум Зайниддин Фахриддинов томонидан яратилган бўлиб, кейинчалик ушбу навни лимончилик мактабининг давомчиси унинг ўғли янада ривожлантирди. Грейпфрут меваси айнан ушбу нав билан чатиштирилганда яхши самара берди.  

Бугунги кунга келиб лимончилик соҳасида 150 нафардан зиёд шогирд тайёрлаган Муҳаммадазиз Фахриддинов илмий тадқиқотларини ишхонада, уйида давом эттириб, 13 та истиқболли  лимон навини яратди. Шундан 8 тасига патент олди, яна 5 тасига яқин кунларда патент олинади.  20 та илмий китоб ва 80 га яқин илмий мақолалар муаллифидир.  

Бугунги кунда юртимизда соҳани ривожлантиришга берилаётган давлат даражасидаги эътибор туфайли лимонзорларнинг умумий майдони 2 минг гектардан ошди. Йилига 60 минг тоннадан зиёд лимон етиштиришга эришилди. Мамлакатимиз экспорт салоҳияти 10 минг тоннадан зиёдга етди. Лимонзорлардаги ҳосилдорлик ҳар бир гектаридан 55-60  тоннани ташкил этмоқда.  

Албатта, ушбу шифобахш неъматга аҳоли орасида талаб йилдан йилга ошиб борар экан, лимончиликдаги янги навларнинг ўзлаштирилиши келгусида катта самара бериши шубҳасиз.  

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/ayBLBRFAUeY?si=ksh4Hu9U9FfLaWbL" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Санжар Тошпўлатов, Нишонбой Абдувойитов, Улуғбек Тўхтаев,ЎзА