Навоий вилояти Учқудуқ туманидаги Шимолий кон бошқармаси тасарруфидаги “Кўкпатас” ва “Довгистов” конлари 3-Гидрометаллургия заводининг, Учқудуқда яшаётган минглаб одамларнинг ризқ манбаи.

Бу икки кон оралиқ масофаси анчайин узоқ, ушбу маъдан “ирмоқлари”ни темир йўллар бирлаштиради. Йилига 10 миллион тоннадан ошиқ маъданнинг “оқиб” келишида эса минглаб одамларнинг меҳнати, шижоати, сабри мужассам.

Қаҳрамонимиз Шоира Норқулова “Довгистов” очиқ усулда қазиб олиш конининг геология-геофизика бюроси харитачиси. Унинг иш столида 20 йил олдинги иш қоғозларини ҳам, бугун хариталаш керак бўлган кон ҳудудлари хариталарини ҳам кўрасиз. Унинг ҳар иш куни ана шу қоғозларга тўғрию тўлқинли чизиқлар чизиш билан ўтади.

[gallery-21201]

Аслида кон-геология хизматида лойиҳалар рақамлаштирилган. Ўша бажарилган ишларни Шоира опа қоғозга туширади. Бу қоғозлар яна йиллар давомида Қизилқум кенгликларида яшириниб ётган қимматбаҳо маъдан қатламларини ўрганиш учун асқатади. 

- Азалдан қоғоз ва қалам одамзоднинг энг ишончли ҳамроҳи бўлган. Бугун ҳам техника-технологиялар ҳар қанча ривожланмасин, бизнинг ишимиз учун энг энг ишончли манба қоғоздир, - дейди қаҳрамонимиз. 

Шоира опа табиатан оғир-босиқ. Чунки у хато қилиши мумкин эмас. Ўз тили билан айтганда, горизонт энг муҳим нуқта. Геологлар унинг кўрсатмалари билан кейинги ишларини давом эттиришади. 

Касбий фаолият инсоннинг феъл-атворини ўзгартирармикан, деган хаёл ўтади. Йўқ. Касб танлаб ҳам хато қилганлар қанча... Шоира опа ишини яхши кўради. У 6 ёшида онасидан айрилиб, етим қолган. Шу-шу, ён-атрофдан меҳр излаган, ишига, касбига, одамларга меҳр берган. 2002 йилнинг 1 мартида “Довгистов” конига биринчилардан бўлиб ишга олинди. Ўша йили очиқ усулда қазиб олиш ишларида харитачи Шоира опа Норқулова чизиб берган хариталар билан портлатиш амалга оширилиб, 3,646 млн. метр куб ҳажмда кон ишлари бажарилди. 

Айни дамда “Довгистов” конида 700 нафарга яқин ишчи-ходим ишлайди. Улар экскаватор ва бурғулаш ускунаси машинистлари, навбатчи чилангарлар, кон ишчилари каби 34 турдаги касб эгалари. Шоира Норқулова каби тақдирларга эга юзлаб инсонлар. Улар меҳнати ва матонати билан юртимиз иқтисодий тараққиётига ўз ҳиссаларини қўшаётган ҳақиқий қаҳрамонлардир.

<iframe width="650" height="420" src="https://www.youtube.com/embed/obLbQmKc3a4" title="Uchquduqning Shoirasi" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Сирож АСЛОНОВ (сурат ва видео), ЎзА 

English
Chinese
Turkish
Tajik
Kyrgyz
Turkmen
Japanese
Arabic
English
French
Spanish
Русский
German
Ўзбек
Oʻzbek
Қазақ
Учқудуқнинг Шоираси (видео)

Навоий вилояти Учқудуқ туманидаги Шимолий кон бошқармаси тасарруфидаги “Кўкпатас” ва “Довгистов” конлари 3-Гидрометаллургия заводининг, Учқудуқда яшаётган минглаб одамларнинг ризқ манбаи.

Бу икки кон оралиқ масофаси анчайин узоқ, ушбу маъдан “ирмоқлари”ни темир йўллар бирлаштиради. Йилига 10 миллион тоннадан ошиқ маъданнинг “оқиб” келишида эса минглаб одамларнинг меҳнати, шижоати, сабри мужассам.

Қаҳрамонимиз Шоира Норқулова “Довгистов” очиқ усулда қазиб олиш конининг геология-геофизика бюроси харитачиси. Унинг иш столида 20 йил олдинги иш қоғозларини ҳам, бугун хариталаш керак бўлган кон ҳудудлари хариталарини ҳам кўрасиз. Унинг ҳар иш куни ана шу қоғозларга тўғрию тўлқинли чизиқлар чизиш билан ўтади.

[gallery-21201]

Аслида кон-геология хизматида лойиҳалар рақамлаштирилган. Ўша бажарилган ишларни Шоира опа қоғозга туширади. Бу қоғозлар яна йиллар давомида Қизилқум кенгликларида яшириниб ётган қимматбаҳо маъдан қатламларини ўрганиш учун асқатади. 

- Азалдан қоғоз ва қалам одамзоднинг энг ишончли ҳамроҳи бўлган. Бугун ҳам техника-технологиялар ҳар қанча ривожланмасин, бизнинг ишимиз учун энг энг ишончли манба қоғоздир, - дейди қаҳрамонимиз. 

Шоира опа табиатан оғир-босиқ. Чунки у хато қилиши мумкин эмас. Ўз тили билан айтганда, горизонт энг муҳим нуқта. Геологлар унинг кўрсатмалари билан кейинги ишларини давом эттиришади. 

Касбий фаолият инсоннинг феъл-атворини ўзгартирармикан, деган хаёл ўтади. Йўқ. Касб танлаб ҳам хато қилганлар қанча... Шоира опа ишини яхши кўради. У 6 ёшида онасидан айрилиб, етим қолган. Шу-шу, ён-атрофдан меҳр излаган, ишига, касбига, одамларга меҳр берган. 2002 йилнинг 1 мартида “Довгистов” конига биринчилардан бўлиб ишга олинди. Ўша йили очиқ усулда қазиб олиш ишларида харитачи Шоира опа Норқулова чизиб берган хариталар билан портлатиш амалга оширилиб, 3,646 млн. метр куб ҳажмда кон ишлари бажарилди. 

Айни дамда “Довгистов” конида 700 нафарга яқин ишчи-ходим ишлайди. Улар экскаватор ва бурғулаш ускунаси машинистлари, навбатчи чилангарлар, кон ишчилари каби 34 турдаги касб эгалари. Шоира Норқулова каби тақдирларга эга юзлаб инсонлар. Улар меҳнати ва матонати билан юртимиз иқтисодий тараққиётига ўз ҳиссаларини қўшаётган ҳақиқий қаҳрамонлардир.

<iframe width="650" height="420" src="https://www.youtube.com/embed/obLbQmKc3a4" title="Uchquduqning Shoirasi" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Сирож АСЛОНОВ (сурат ва видео), ЎзА